Stone sorte

SORTA VREME ZRENJA
AFUS-ALI Početak X
MOLDAVA Početak X
VIKTORIJA Početak X
KARMEN VIII
MIŠEL Početak X
MUSKAT HAMBURG Početak X
STRAŠENSKI Početak X
KARDINAL Početak VIII
MUSKAT ITALIJA Početak X
RUBEL Kraj X
LASTA Kraj XI

Afus Ali

Afus Ali je veoma jakog vegetativnog potencijala. Grozd je krupan, rastresit, konusnog oblika. Masa grožđa varira između 200 i 500g, a u idealnim uslovima može dostići masu od 1kg. Bobice su krupne, jajoliko ili urmasto izdužene. Afus ali se javlja kao visoko prinosna sorta, prinos se kreće od 18 do 25 hiljada kg/ha, a pri uslovima navodnjavanja prinosi mogu biti i veći.

Muskat Italia

Teorije o poreklu muskatskog grožđa datiraju od starih Egipćana i Persijanaca (oko 3000-1000 godina pre nove ere). Muskat Italia ima jak krupan grozd. Cilindrično-konusnog oblika, srednje zbijen. Masa grozda varira od 200 do 400g. Bobice su krupne, ovalne, žućkastobele s primesama pepeljaste prevlake. Plod je veoma ukusan i limunasto muskatnog mirisa. Muskatsko grožđe i vina gotovo uvek imaju izraženu slatku cvetnu aromu.

Viktorija

Viktorija je bela stona sorta grozđa. Nastala je u Rumuniji. Brzo se raširila po jugoistočnoj Evropi. Sazreva nedelju do dve posle Kardinala. Vegetacija joj kasnije krece a i cvetanje. Spada u bujne sorte. Novija je sorta nastala ukrštanjem Kardinala i Afusa. Grozdovi su vrlo krupni od 600-850g. račvasti i izduženi. Zrna su krupna, izdužena i lepo raspoređena. Meso je hrskavo i odličnog ukusa. Preporučuje se zbog obilne rodnosti i otpornosti na transport.

Kardinal

Kardinal sazreva vrlo rano. Odlikuje se veoma bujnim čokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokožicom ljubičasto-crvene boje. Grozd je veliki mase od 200 do 600gr. nekad i više. Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20 000 do 25 000 kg/ha.
Rezidba se izvodi na taj način što se ostavljaju lukovi od 8 okaca, a kondiri za zamenu od 2 okca. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport.

Muskat Hamburg

Muskat Hamburg se odlikuje izraženom muskatnom aromom (grožđe miriše na tamjan).  Masa grozda varira od 150 do 450 g. Bobice su krupne, elipsoidnog oblika. Pokožica je tanka, plavo-crvene boje, posuta obilnom pepeljastom prevlakom. Svrstava se u red stonih sorti otpornih na zimske mrazeve; okca izmrzavaju na -22 do -25°C. Ima dobru transportabilnost, na mnogim tržištima uživa renome najkvalitetnije sorte. Od prezrelog grožđa može se dobiti kvalitetno muskatno crno vino koje služi kod kupaže sa ostalim vinima.

Karmen

Karmen je mlada sorta.  Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać. Stvorena je ukrštanjem Kardinala i Moldove. Grozd je krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Meso je čvrsto i hrskavo. Redovno i obilno rađa. Komercijalna stona sorta, privlačnog izgleda grožđa. Uveliko se proširila u proizvodnim zasadima u Srbiji. Dobro se transportuje i može se dugo čuvati u hladnjači.

Mišel

Mišel spada u bujne sorte. Vreme zrenja prva dekada septembra.  List veliki, petodelan, okruglast. Grozd vrlo krupan,težine približno 800 grama, piramidalnog oblika. Zrno je vrlo krupno okruglo do malo ovalnog oblika, vrlo čvrsto. U zrnu se prosečno nalaze 2 semenke. Pokožica je crnoljubicaste boje, bez posebno izražene arome. Otporna je na transport.

Rubel

Rubel je stona sorta koja je stvorena u Francuskoj.
Zrna su krupna, izrazito crne boje, okrugla i čvrste pokožice.
Treba ga brati kada je sasvim zrelo i tada mu je boja prelazi u crnoljubičastu.
Ima blago sladak ukus.

Blek medžik

Blek medžik je crno grožđe otporno na bolesti. Sazreva u avgustu, grozdovi je veličine približno 800 g. Pokožica je plavo – crna.

Moldava

Moldava je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Ukus grožđa je neutralan, osvežavajući. Uspešno se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima. Zahteva kratku i mešovitu rezidbu.

Strašenski

Strašenski je stona sorta poreklom iz Moldavije. Ima krupan rastresit grozd sa velikim crnim okruglim bobicama. Jako debela pokožica i sočno meso, kiselkastog ukusa. Pogodna je za vinjage i okućnice. Sazreva rano (početkom septembra). Oporna je na plamenjaču, a osetljiva na pepelnicu i sivu plesan.

Lasta

Lasta je rezultat ukrštanja sorti Muscat de St. Vallier i Ljane. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Čokot je srednje bujnosti.  Grozd je veliki, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkastožute, čvrste, hrskave konzistencije. Grožđe može dugo da se čuva na čokotu (do prvih mrzeva), pri čemu nakuplja mnogo šećera (preko 20%) a zadržava finu svežinu. Grožđe se dobro transportuje. Ova sorta je u zimu 2011.-2012. god. kada su temperature silazile i do -27 stepeni u Pocersko-Valjevskom vinogorju, pretrpela minimalna oštecenja, skoro zanemarljiva. Visokokvalitetna stona sorta, dobrih proizvodnih i organoleptičkih svojstava. Zbog otpornosti na plamenjaču i botritis pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožđa.